NA NOGAMA PAPUČE, U RUKAMA "KALAŠNJIKOV" - I GAZE SVE PRED SOBOM: Zašto su Huti nepobedivi? "Primitivni" ratnici koji ceo svet DRŽE U ŠACI (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Huti kontrolišu Bab el Mandeb i ključne luke u Jemenu, što pojačava pritisak na globalnu trgovinu i podiže cene nafte.
- Iako deluju slabo opremljeno, imaju oko 200.000 boraca, rakete i dronove, a Saudijska Arabija i SAD nisu uspeli da ih slome.
Možda deluju kao slabo opremljeni ratnici, ali ipak drže celu planetu u šaci.
Šiitski pokret Ansar Alah, poznatiji kao Huti, zauzeli su luke pomoću kojih kontrolišu, a eventualno mogu i da blokiraju, alternativnu rutu koja je trebalo da zameni Ormuski moreuz.
I to nije sve - ključni alternativni pravac za transport nafte, saudijski naftovod "Istok-Zapad", bio je meta uzastopnih napada dronovima i raketama od strane šiitskih milicija iz Iraka, što je primoralo Saudijce da ga iz predostrožnosti zatvore.
To je rezultiralo ogromnim pritiskom na globalnu ekonomiju.
Konkretno, Huti su se utvrdili u moreuzu Bab el Mandeb na jugu Arapskog poluostrva - jednom od najvažnijih svetskih trgovačkih puteva, naročito otkako je plovidba kroz Ormuski moreuz postala otežana zbog napada na Iran.
Huti su zauzeli lučni grad Moka i strateški važno ostrvo Majun, koje se nalazi tačno usred plovnog puta.
Posledice nove krize se već osećaju: cene nafte rastu, a zabrinutost na tržištu se pojačava. Kako ekonomski rizici rastu, postavlja se još jedno pitanje: zašto niko nije uspeo da porazi Hute?
"Oni su sve samo ne primitivni ratnici"
Stručnjak za bezbednost Niko Lange izjavio je za nemački "Bild" da svako ko misli da su Huti samo primitivni borci u sandalama, nema pojma o čemu govori.
- Sa čak 200.000 pripadnika, snage Huta su verovatno brojnije od celokupnog nemačkog Bundesvera i poseduju najbolju opremu koju je ikada imao neki nedržavni akter: balističke rakete, moderne dronove, protivbrodske rakete i još mnogo toga.
Rat ove grupe protiv međunarodno priznate vlade Jemena se nastavlja.
Saudijska Arabija je pokrenula vojnu intervenciju 2015. godine i godinama bombardovala položaje Huta, ali Rijad nikada nije uspeo da odlučujuće oslabi ovu miliciju.
Osnovni problem je to što se Huti ne bore kao konvencionalna vojska. Oni su duboko ukorenjeni u nepristupačnim planinskim predelima Jemena, na terenu koji predstavlja veliki izazov za konvencionalne snage i vazduhoplovstvo.
Podrška protivnika Zapada
Lange je istakao da, pošto Huti i dalje kontrolišu delove Jemena, mogu lako i neprestano da regrutuju nove borce.
- Hute je podržavao i nastavlja da podržava Iran, ali su dobijali opremu i od Rusije. Mora se pretpostaviti da im u trenutnom sukobu i Kina pruža podršku, na primer, putem satelitskih snimaka.
I SAD su imale iskustva slična onima koja je imala Saudijska Arabija. U proleće 2025. godine, Vašington je nedeljama izvodio vazdušne napade na položaje Huta.
Prema rečima Donalda Trampa, to je trebalo da bude "odlučna i snažna vojna akcija". Na kraju, ishod je bilo primirje postignuto uz posredovanje Omana. Vojni kapaciteti Huta nisu bili slomljeni.
Prestolonaslednik Muhamed bin Salman pozvao je Trampa dva puta u četvrtak, insistirajući da Amerikanci napadnu Hute.
O tome je izvestio portal "Axios", pozivajući se na dva američka zvaničnika. Tramp je to odbio i kasnije javno izjavio: "Huti su nas pozvali i rekli da ne žele da se bore protiv nas."
Langeov zaključak je trezven.
- Saudijska Arabija može vojno da oslabi Hute, ali ne može da ih potpuno porazi. To bi bilo moguće samo uz međunarodnu koaliciju i političko rešenje za Jemen.
Ko su Huti?
Huti su šiitska islamistička politička i vojna organizacija koja je nastala u Jemenu tokom devedesetih godina 20. veka. Grupu pretežno čine pripadnici zajdijskog ogranka islama, a njeno rukovodstvo, po kojem je pokret i dobio ime, uglavnom potiče iz porodice al-Huti.
Hute podržava Iran i oni se u velikoj meri smatraju delom "Osovine otpora" koju predvodi Iran.
Pojedine zemlje su ovaj pokret označile kao terorističku organizaciju.
Pod vođstvom zajdijskog verskog lidera Huseina al-Hutija, Huti su se pojavili kao opozicioni pokret usmeren protiv jemenskog predsednika Alija Abdulaha Saleha, koga su optuživali za korupciju i za to da uživa podršku Saudijske Arabije i Sjedinjenih Država.
Godine 2003, pod uticajem libanske šiitske političke i vojne organizacije Hezbolah, Huti su usvojili svoj zvanični slogan usmeren protiv Sjedinjenih Država, Izraela i Jevreja.
Al-Huti se odupro Salehovom nalogu za hapšenje, nakon čega ga je 2004. godine u Sadi ubila jemenska vojska, što je pokrenulo pobunu Huta. Od tada, pokret uglavnom predvodi njegov brat Abdul-Malik al-Huti.
Organizacija je učestvovala u Jemenskoj revoluciji 2011. godine na uličnim protestima i kroz saradnju sa drugim jemenskim opozicionim grupama.
Pridružili su se Konferenciji o nacionalnom dijalogu u Jemenu, ali su kasnije odbacili sporazum o pomirenju iz 2011. godine.
Krajem 2014. godine, Huti su obnovili odnose sa Salehom i uz njegovu pomoć preuzeli kontrolu nad glavnim gradom. Ovo preuzimanje vlasti podstaklo je vojnu intervenciju predvođenu Saudijskom Arabijom radi uspostavljanja međunarodno priznate vlade, što je dovelo do građanskog rata koji i dalje traje i koji je uključivao raketne napade i napade dronovima na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.
Nakon izbijanja rata u Palestini, Huti su počeli da ispaljuju rakete na Izrael i napadaju brodove u Crvenom moru, kod obale Jemena, navodeći da to čine iz solidarnosti sa Palestincima i kako bi olakšali dopremanje humanitarne pomoći u Pojas Gaze.
Pokret Huta privlači pristalice u Jemenu predstavljajući se kao borci za ekonomski razvoj i okončanje političke marginalizacije šiita, kao i promovisanjem regionalnih političko-verskih pitanja u svojim medijima.
Huti imaju složen odnos sa jemenskim sunitima - pokret je sprovodio diskriminaciju nad sunitima, ali je s njima takođe sklapao saveze i regrutovao ih.
Huti teže da vladaju celim Jemenom i podržavaju pokrete u inostranstvu koji se protive Sjedinjenim Državama, Izraelu i Saudijskoj Arabiji.
Zbog ideološke pozadine Huta, sukob u Jemenu se u velikoj meri posmatra kao jedan od frontova proksi rata između Irana i Saudijske Arabije.